tačka. zarez,

Ožurdui ž sui seka-peka. Lako prolijem suzu. Dovoljno je da pomislim na dobre ljude i voila! kotrljaju se neizostavno. 

Nemoguce ljubavi su one koje traju zauvijek, odsanjala sam ili čula u nekom trejleru za film. Zvuči otrcano, zvuči kao istina. 

Jedan Čovjek došao je u Grad da knjigom poništi besmisao rata. Ostao je zauvijek jer samo je u ostanku bio smisao dolaska. Na svom odlasku, pak, neodlučna da li da mu pošaljem poljubac ili prislonim ruku na srce u znak zahvalnosti, mahnula sam prstima kroz zrak, nekoordinisano, a opet razumljivo. Trepnuo je skromno, nagnut nad čašicom.